Stres

U današnje vreme ljudi pod pojmom stres podrazumevaju nešto što nas brine, pritiska, nervira, kao što su bolesti, problemi u porodici, na poslu, svađe, polaganje ispita, itd. Međutim, pojam stresa je mnogo širi i obuhvata sve ono što od nas zahteva prilagođavanje odnosno svaku promenu u našim životnim okolnostima, bez obzira da li je pozitivna ili negativna. Već i sama misao ili predosećanje promena stvaraju stres. Takođe, stres obuhvata i telesni napor kao što je dugo hodanje, nagle promene temperature, obilni obroci, itd. Stres označava reakciju organizma na delovanje rezličitih uticaja iz spoljašnje sredine (’stresora’). Kada dođe do ’nagomilavanja stresa’, osoba se oseća se umorno i iscrpljeno, može da pati od nesanice ili prevelike potrebe za snom, može da izgubi apetit, da postane depresivna, anksiozna, mogu se razviti napadi panike, itd.

stanje stresa i bowen resenja

Već i sama pomisao o nelagodnosti izaziva seriju biohemijskih reakcija u organizmu koje započinju u mozgu (hipotalamus i hipofiza) i koje rezultuju stimulacijom nadbubrežnih žlezda i pojačanim lučenjem adrenalina. Ako je organizam izložen prevelikom ili predugom stresu, centri u mozgu postaju ’zagušeni’ porukama koje prenose hormoni stresa i dolazi do smanjenog lučenja neurotransmitera serotonina, noradrenalina i dopamina koji su odgovorni za naše dobro osećanje. Serotonin je odgovoran za osećaj spokoja, optimizma, zaštićenosti. Zajedno sa melatoninom reguliše ’biološki sat’ koij održava ritam budnosti i sna, pa ukoliko dođe do smanjenog lučenja serotonina javljaju se nesanica ili pospanost, umor u pogrešno doba dana, uznemirenost, strah. Noradrenalin daje energiju, volju, motivaciju i ako ga nema u dovoljnim količinama osećamo umor, tromost, pasivnost, nezainteresovanost. Dopamin je blisko povezan sa endorfinima koje između ostalog utiču i na smanjenje osećaja bola pa se gubi osećaj ugodnosti i niži je prag osetljivosti na bol.

izbalansirano stanje  stanje depresije

Današnji ubrzan tempo života i brojne obaveze dovode do stalnog prisustva teskobe i napetosti. Sve veći broj ljudi loše spava, budi se uznemiren, dolazi na posao umoran, vraća se kući u stanju napetosti. Za razliku od naših predaka, čiji je stres bio pre svega telesne-fizičke prirode, stres 21. veka je uglavnom mentalni i emocionalni.

Naš organizam poseduje fiziološki alarm koji se uključuje kad god se nađemo u opasnosti. Emocionalni ili fizički faktori koji prouzrokuju povrede, bol, osećaj gubitka ili različite opasnosti, dovode do brojnih biohemijskih reakcija u organizmu, a naročito u nervnom i endokrinom sistemu. Zapravo, kada se nađemo pod stresom, adrenalin koji oslobađaju nadbubrežne žlezde, ubrzava rad srca, povećava krvni pritisak, ubrzava disanje i povećava nivo šećera u krvi. Sve ove reakcije obezbeđuju bolju oksigenaciju (snabdevenost kiseonikom) krvi koja dolazi u mišiće, kako bi se ili upustili u borbu u pretećoj situaciji ili kako bi pobegli što je brže moguće. Ova reakcija je poznata kao odgovor simpatičkog nervnog sistema (Bori se ili Beži). Kada je pretnja prevaziđena ili uklonjena, umirujući uticaj parasimpatičkog odgovora vraća telo nazad u ravnotežu (Opušteno stanje). Stres u malim dozama, može biti koristan, jer pokreće organizam na akciju, ali ako se organizam dugo nalazi pod stalnim i jakim stresom, to ima negativne posledice na mentalno, emocionalno i fizičko zdravlje.

stanje glavobolje   stanje glavobolje i bowen resenja

migrena   hronican umor

Znaci dugotrajne izloženosti stresu su: loš san, umor, uznemirenost, napetost, razdražljivost, ljutnja, nagle promene raspoloženja, preterana zabrinutost, loša koncentracija, depresija, nedostatak motivacije, itd. Takođe, ubrzava se proces starenja, povećava se rizik od pojave moždanog udara i infarkta miokarda, čira na želucu, itd. Fizički znaci stresa mogu biti ispoljeni kao: bolovi i napetost u mišićima, posebno u predelu kičme ili ramena, bolovi desni i zuba, česte infekcije i prehlade, pojava alergija, zatvor ili proliv (sindrom iritabilnog kolona), nagla promena težine, loše varenje (gorušica, podrigivanje, gasovi), česta mučnina u stomaku, vrtoglavica, napadi panike, malaksalost, menstrualni problemi, gubitak libida, srčani problemi, povišen krvni pritisak. Kao posledica povećane psihičke napetosti dolazi do razvoja uznemirenosti, razdražljivosti i straha odnosno anksioznosti.

Bowen, kao relaksaciona tehnika koja veoma efikasno deluje na popuštanje mišićne tenzije i redukuje nivo telesnog stresa. Prirodna i nežna neuro-mišićna Bowen tehnika resetuje nervni sistem, pomaže da se povrate mir i duboka relaksacija u celom telu. Primenom laganih rolajućih pokreta preko mišića, impulsi koji se preko nervnog sistema šalju do mozga, reorganizuju disfunkcionalne obrasce napetosti u telu.

Dolazi do pojave dubljeg disanja, usporavanja brzine srčanog rada, poboljšanog dotoka krvi u tkiva i eliminacije otpadnih produkata preko limfnog sistema. Predominacija simpatičkog nervnog sistema prestaje i dominaciju pruzima parasimpatikus koji dovodi do opuštanja organizma. Nadbubrežne žlezde smanjuju nivo lučenja adrenalina i kortizola što je signal za mozak i za ostale endokrine žlezde da počnu da se vraćaju u stanje ravnoteže. Nivo bola se može značajno smanjiti, a osobe osećaju da su fleksibilnije, bolje spavaju i imaju mnogo više energije u danima posle tretmana.

Delovanje Bowen tretmana može biti prilično duboko i može trajati mnogo duže nego nakon primene drugih manuelnih tehnika. Mnogim klijentima je za oporavak potrebno 3-5 tretmana na svakih nedelju dana, a zatim nastave sa tretmanima održavanja (podešavanja) jedan put mesečno, kada osete da im se vraćaju simptomi delovanja stresa.

Sva prava zadržana © Bowen centar Beograd

Designed by NM Design