Bol

Bol je subjektivan, neprijatan telesni i emocionalni osećaj, koji se može javiti usled oštećenja tkiva, njegovog predstojećeg oštećenja, ili usled psiholoških uzroka. Javlja se gotovo kod svih bolesti i povreda. To je zaštitni mehanizam čija je funkcija da organizam postane svestan opasnosti i reaguje kako bi uklonio bolni nadražaj, međutim ukoliko se bolni nadražaj ne može ukoniti, javlja se hronični bol koji nema više zaštitnu funkciju već narušava kvalitet života.

bowen pokreti za bolove

Bol je nastaje kao rezultat složenih elektrohemijskih reakcija koje se pokreću u organizmu kao posledica oštećenja tkiva. Receptori za bol (nociceptori), koji su raspoređeni po celom telu, registruju oštećenje tkiva i štetne stimuluse pretvaraju u električne impulse. Zatim se električni, bolni impulsi sprovode od receptora za bol do kore velikog mozga, gde se formira osećaj bola. Bolni impuls ide razgranatom mrežom nervnih puteva, pri čemu je izložen uticaju drugih impulsa iz različitih delova nervnog sistema (impulsi za rad srca, disanja, funkciju žlezda, emocije itd). Pod ovim uticajima, na putu od receptora za bol do mozga, bolni impuls se značajno menja.

bowen tehnika za bol

Ovaj proces se naziva obrada (modulacija) bola. Bol nije jednostavna posledica aktivacije receptora za bol, već složen subjektivni osećaj, na koga umnogome utiču psihološki, socijalni, emocionalni i mnogi spoljni faktori. Zavisno od životnog doba, pola, okruženja, vaspitanja i drugih faktora, ljudi različito reaguju na bol.

Bol može biti nociceptivni i neuropatski. Nociceptivni je posledica aktivacije receptora za bol (nociceptora) i nastaje usled oštećenja kože i mekih tkiva (somatski) ili unutrašnjih organa (visceralni). Neuropatski bol je posledica direktnog oštećenja nervnog sistema i može biti periferni (oštećenje perifernih nerava) i centralni (oštećenje mozga i kičmene moždine).

Bol u odnosu na način nastanka i trajanje, može biti akutni (najčešće nociceptivni) i hronični (najčešće neuropatski).

Akutni bol je simptom nekog oboljenja, kratkotrajan je i prolazi izlečenjem ili spontanim prestankom oboljenja koje ga izaziva. Može biti prvi znak oboljenja potencijalno opasnih po život, kao što su bol u grudima kod infarkta miokarda ili bol u trbuhu kod zapaljenja slepog creva. Akutni bol je najveći čovekov prijatelj, jer blagovremeno upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme.

Akutni bol čovek oseća kada ga ubode insekt, kada se ogrebe ili opeče na ringlu. U saradnji sa primarnim refleksima, funkcija akutnog bola nam tako dozvoljava da munjevito odreagujemo na mogućnost većih oštećenja tkiva. Akutni bol može upozoriti i na simptome bolesti, infekcija i sl.

Hronični bol traje mesecima ili godinama, nema odbrambenu ulogu i remeti životne i radne aktivnosti. Drastično narušava kvalitet života. On nije simptom, već samostalno oboljenje. Ako je akutni bol najveći prijatelj, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj.

bowen terapija za bolove

Primena Bowen terapeutske tehnike kod različitih bolnih stanja dovodi do smanjenja ili potpunog prestanka bola već nakon nekoliko terapija. Kod akutnih stanja kao na primer prilikom povreda mekih tkiva bol se smanjuje nekada već u toku samog tretmana. Kod osoba sa hroničnim problemimam Bowen tretmanima se smanjuju bolovi i značajno im se poboljšava kvalitet života.

bowen pokreti za bolove

Sva prava zadržana © Bowen centar Beograd

Designed by NM Design