Alergije i astma

Danas sve veći broj dece i odraslih boluje od alergija i pretpostavlja se da oko 20% ukupne populacije pati od neke vrste alergije. Razlog su najverovatnije drugačiji uslovi života (više vremena se provodi u zatvorenim prostorima), izmenjene su navike u ishrani, svakodnevni kontakt sa različitim agensima (sredstva za čišćenje, zagađenje vazduha, itd.). Deca su posebno osetljiva na alergene, pa se alergije najčešće javljaju u dečijem dobu.

Alergija predstavlja drugačiju reakciju organizma na kontakt sa nekom supstancom (alergenom), tako da imuni sistem potpuno bezopasnu supstancu prepoznaje kao stranu i opasnu za organizam. Kontakt sa alergenom u organizmu pokreće imuni odgovor, imuni sistem počinje da proizvodi antitela (imunoglobiulin E - IgE), koja kada organizam ponovo bude izložen alergenu, proizvode niz supstanci (histamin) koje izazivaju zapaljenski odgovor različitog intenziteta.

Simptomi alergije su najčešće respiratorni (kijavica, svrab, curenje bistrog sekreta iz nosa, kašalj), često su udruženi sa alergjiskim konjuktivitisom (crvenilo, peckanje i suzenje očiju). Kao simptomi mogu da se jave promene na koži (svrab, crvenilo, osip, otok - ekcem, urtikarija) i promene u digestivnom sistemu (peckanje u ustima, otok jezika, usana, mučnina, proliv). Alergijske reakcije mogu da se kreću od blagih do teških. U nekim slučajevima, alergije mogu da izazovu tzv. anafilaktički šok (gubitak svesti, otežano disanje, ubrzan i oslabljen puls, osip po koži, mučnina i povraćanje, otok disajnih puteva).

Alergijske reakcije se javljaju usled kontakta sa alergenom iz spoljašnje sredine. Izazivači alergija mogu da budu: alergeni iz vazduha (polen, prašina, životinjske dlake, perje, grinje, buđ), određene namirnice (kikiriki, orah, badem, lešnik, pšenica, soja, riba, školjke, jaja, mleko), ubodi insekata (pčele, ose), lekovi (najčešće penicilin), supstance koje u kontaktu sa kožom mogu da izazovu alergijske reakcije (metali-nikl, sintetika).

Polenska kijavica (hay fever) je uzrokovana alergijskom reakcijom na polen i predstavlja zapaljenje sluzokože koja oblaže nos i grlo. Polensku kijavicu uglavnom izazivaju poleni trave, drveća ili korova. Javlja se u proleće kada je visoka koncentracija polena u vazduhu. Simptomi polenske kijavice se javljaju ubrzo nakon kontakta sa alergenom: svrab u nosu, često kijanje, zapušen nos i sekrecija iz nosa, nadražene, crvene i suzne oči, slivanje sekreta iz nosa u grlo vrlo često sa osećajem pritiska u predelu sinusa. Ukoliko je došlo do težeg oblika zapaljenja sluzokože nosa, usled hronične iritacije može doći do krvavljenja iz nosa. Kod pojedinih osoba glavobolje su čest pratilac alergijskih kijavica. Bolest počinje naglo, a tegobe obično traju nekoliko nedelja. Ponekad se javlja i povišena temperatura, loše opšte stanje i umor, što može da umanji radnu sposobnost.

Ako su osobe osetljive na alergene u stambenom prostoru, kao što su grinje, prašina, buđ, perje ili dlake kućnih ljubimaca, simptomi se mogu javljati tokom cele godine.

Kod lečenja alergija prvenstveno treba izbegavati kontakt sa alergenom. Iz dečije sobe treba skloniti sve što skuplja prašinu (plišane igračke, zavese, tepisi), u vreme cvetanja treba zatvoriti prozore na kući i u kolima, provoditi što manje vremena napolju (posebno kada duva vetar), dete svaki dan treba okupati i oprati mu kosu.

Bowen terapeutska tehnika se pokazala veoma efikasnom kod svih respiratornih problema uključujući i polensku kijavicu i astmu. Većina Bowen terapeuta ima klijente koji redovno svake godine dolaze jedan do dva meseca pre nego što će biti izloženi polenu biljke na koju su alergični (Januar/Februar za biljke koje cvetaju na proleće i Maj/Juni za biljke koje cvetaju u jesen) kako bi svoj organizam unapred pripremili za izlaganje alergenu. Oni najčešće otkriju dejstvo Bowen tehnike na alergiju slučajno kada dođu na tretman zbog nekog drugog problema (bola u leđima, povrede, nesanice, i dr.), nakon čega primete da ne reaguju na polen kao ranijih godina i da su im simptomi alergije mnogo blaži.

Bronhijalna astma (Asthma bronchiale) je hronična zapaljenjska bolest donjih disajnih puteva koja nastaje zbog preosetljivosti traheobronhijalnog sistema. Okidači za napad astme su virusne infekcije, fizička aktivnost, zagađenje vazduha ili hladan vazduh, jaki mirisi, stres. Utvrđeno je da oko 80% dece koja boluju od astme ima neki vid alergije koja se ispoljava u predškolskom uzrastu. Kod astme usled oticanja disajnih puteva (bronhopstrukcije) i povećanog stvaranja sekreta, dolazi do napada suvog kašlja, pojave šištanja i zviždanja u grudima (wheezing) naročito tokom izdaha. Mogu da se jave bolovi u stomaku, povraćanje i dijareja.

Znaci i simptomi astmatičnog napada su izrazito teško disanje i borba za vazduh, zauzimanje sedeće pozicije uz upotrebu pomoćne disajne muskulature, ubrzano disanje (tahipnea) oko 40-50 respiracija u minuti, šištanje, tahikardija. Ako se ne prekine napad razvija se cijanoza i nemogućnost govora, tzv. govorna dispneja uz tendenciju daljeg pogoršanja stanja.

Bowen tretmani su se pokazali veoma efikasni kod dece i kod odraslih koji imaju bronhijalnu astmu. Bowen tehikom se smanjuje jačina asmatičnog napada veoma brzo i efikasno. Supruga Toma Bowena je dugo godina patila od astme i mnogo puta je bila hospitalizovana dok on nije razvio respiratornu proceduru, posle koje nikada više nije otišla u bolnicu. Bowen pokreti su veoma nežni i ne postoji nikakva opasnost da se primene prilikom samog asmatičnog napada.  Bowen terapeuti pokažu obolelima od astme i roditeljima dece koja imaju astmu Bowen pokret za astmu koji je deo respiratorne procedure primenjen tokom napada dovodi do popuštanja spazma respiratornih mišića, dovodi do popuštanja spazma dijafragme i omogućava lakše disanje. Takođe, inhalatorni bronhodilatatori bolje deluju nakon primene Bowen pokreta.

 

Sva prava zadržana © Bowen centar Beograd

Designed by NM Design